Захтев – проблем обрачуна плата лекара на специјализацији

Захтев – проблем обрачуна плата лекара на специјализацији

Захтев – проблем обрачуна плата лекара на специјализацији

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
ул. Немањина бр. 22 – 24
11000 Београд
за
Сектор за рад и запошљавање
ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА:   СИНДИКАТ ЛЕКАРА И ФАРМАЦЕУТА СРБИЈЕ из Београда,
                                               
         ул. Јове Илића бр.55, ПИБ: 100294659, Мат.бр.: 06050514,
                                   
                     који заступа председник, др  Раде Панић из Краљева.

 

ЗАХТЕВ
Поштовани,
Велики број наших чланова, лекара на специјализацији, обратио нам се са истим проблемом – проблемом обрачуна њихових плата.
Молимо да дате мишљење о начину обрачуна плата ових лица.
Да ли запослени лекар на специјализацији има право на повећање плате одређено одлуком Владе крајем 2017. године?
Наиме, на основу члана 3. став 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон, 116/08 – др. закон, 92/11, 99/11 – др. закон, 10/13, 55/13, 99/14 и 21/16 – др. закон) и члана 43. став 3. Закона о Влади („Сл. гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), а у вези са чланом 9. став 1. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, број 116/14), на предлог Министарства финансија, Влада је  донела  Закључак:
„…. 5) Плате запослених у установи здравствене и социјалне заштите обрачунаваће се и исплаћивати по основици која, почев од плате за децембар 2017. године, износи нето 2.817,35 динара, са припадајућим порезом и доприносима за  социјално осигурање.“
Дакле, јасно је да се ово увећање односи на све запослене у установи здравствене заштите, без изузимања; такође, јасно је да се односи на основицу за обрачун плата зарада и друга стална примања.
Десетак здравствених установа је почетком ове године почело изненадно да примењује другачији обрачун, према коме ова лица, не само да су ускраћена за поменуто повећање, већ су им и дотадашња примања знатно умањена, а одређена права одузета.
Истичемо да нема уједначеног поступања приликом обрачуна зарада специјализантима, већ се у неким обрачунским листићима они воде као лица на плаћеном одуству, иако рад обављају у установи у којој су и пре уписа специјализације били запослени, другима се не урачунава минули рад, иако су запослени годинама уназад, трећима се нуде дискутабилни анекси уговора, којима се битно мењају елементи за утврђивање зараде.
1) Плаћено одуство
Ниједна одредба прописа у вези са радом не прописује наведено, сем што се је у члану 28. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, бр. 1/2015, Споразум – 3/2018, у даљем тексту: ПКУ) прописано да запослени кога је послодавац упутио на специјализацију и ужу специјализацију има право на плаћено одсуство за припрему и полагање испита, и то 30 дана за специјалистички и уже специјалистички испит.
Овај члан говори искључиво о праву, не и обавези, запосленог на плаћено одсуство од 30 дана за припрему и полагање испита!
Будући да сматрамо неоправданим ово подвођење, јер се ради о лекарима запосленим у установи, који нису одсутни, већ раде пуно радно време и обављају рад као и пре уписивања специјализације, молимо да Министарство да мишљење о законитости и оправданости подвођења лекара на специјализацији под запослене на плаћеном одсуству.
2) Минули рад
Многима је, такође, почетком године укинут минули рад. Већина оних који су пријавили овај случај јесу лекари са дугогодишњим стажом, у току кога су добили одређену специјализацију. Образложење је најчешће то што се ова лица воде као да су на плаћеном одсуству, због чега добијају накнаду плате, на коју се не обрачунава минули рад (?!) Апсолутно неприхватљиво.
Иначе, увећање по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца јесте минули рад.
Да, лекар на специјализацији је лекар који је запослен одређени низ пуних година код истог послодавца.
Зашто се овим лекарима на специјализацији не урачунава рад који су обављали пре уписа специјализације, шта је са годинама рада који обављају док траје специјализација (зависно од трајања специјализације, број година је различит, али свакако значајан!)? Шта се дешава када заврше специјализацију са годинама рада према том тумачењу? Да ли се одједном „проналазе“ изгубљене године и поново обрачунавају, да ли се рад обављан на специјализацији игде „броји“? Сва ова питања постављамо у циљу указивања на апсурд оваквог недопустивог и накарадног тумачења права.
Такође, део лекара на специјализацији нема ни додатке на плату за прековремени рад, рад ноћу, недељом и празником, а које у свој опис радно место подводи.
Молимо Министарство да да мишљење о законитости и оправданости неурачунавања минулог рада специјализантима и укидања додатака на плату у случају прековременог рада, рада ноћу и сл. и односа Закона о раду као општег закона према запосленима у овом статусу.
3) У два случаја, лекарима на специјализацији су понуђени анекси уговора о раду (не уг.о спец.) којима се битно мењају услови. Зарада се везује за износ висине просечне плате у претходних 12 месеци који претходе одласку на специјализацију.
Молимо да нас Министарство упути на слово закона којим се износ њихових примања везује за период од уписа специјализације.
Хипотетички: Уколико др Х данас, марта 2018. године, упише специјализацију, његов просек плате претходних 12 месеци биће нпр. 55.000,00 динара. Специјализација траје шест година. Дакле, др Х ће 2018-2024. године примати накнаду зараде у износу од 55.000,00 динара?
2019. године плата у здравству се повећа за 10%.
Др ХХ уписује специјализацију 2020. године са примањем од 60.500,00 динара.
За исту годину 2020., за исти посао др Х и др ХХ ће примати различиту плату??
Овим примером још једном јасно указујемо на апсурдност начина обрачуна појединих обрачунских служби које очигледно лоше тумаче законске одредбе, слободно, по свом нахођењу.
Правна регулатива.
Анализа прописа на које се позива најчешће:
ПКУ члан 100.:
Запослени има право на накнаду плате, у висини просечне плате у претходних 12 месеци, у следећим случајевима:
1) коришћења годишњег одмора;
2) коришћења плаћеног одсуства, војне вежбе, на позив државног органа и др.;
3) одсуства за време државних и верских празника у складу са законом;
4) присуствовања седницама државних органа,органа управе и локалне самоуправе, органа коморе, органа управљања у установи, органа репрезентативних синдиката и савеза синдиката у својству члана и сусретима радника здравствене делатности;
5) стручног оспособљавања и усавршавања ради потреба процеса рада;
6) прекида рада до којег је дошло наредбом државних органа односно установе због необезбеђивања безбедности и заштите здравља на раду која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица.
ПКУ у делу у коме говори о накнади зараде, подводи и случај стручног оспособљавања и усавршавања ради потреба процеса рада, међутим циљним тумачењем ове и других одредби и жељеног смисла овако формулисане одредбе закључак је битно другачији.
Анализа термина накнада зараде/плате:
 Закон о раду, члан 114.: Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа.
Што је још детаљније одређено у члану 26. Закона о систему плата у јавном сектору :
Запослени има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадан дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа, осим ако се одазива на позив државног органа у својству вештака или другог лица које учествује у поступку за чије учешће прима накнаду по посебном пропису. Закон у чл. 26-31. побраја ситуације у којима запослени има право на накнаду зараде.
Уочавамо да се накнада зараде као институт користи у случајевима одсуствовања са рада због актима одређених околности, дакле, ни под којим условима се лица која раде пуно радно време, не могу подвести под лица која су плаћено одсутна и не може им се исплаћивати накнада зараде, а не плата, напротив, мора им се обезбедити једнака плата за једнак рад према члану 104. Закона о раду:
Запосленима се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца. Под радом једнаке вредности подразумева се рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност. Одлука послодавца или споразум са запосленим који нису у складу са ставом 2. овог члана – ништави су.
Ово је предвиђено и другим прописима. Лекари на специјализацији јесу запослени! Имају сва права која имају сви остали запослени.
Да ли лекаре на специјализацији треба кажњавати јер се желе специјализовати?
О свему јасно говори Уредба о корективном коефицијенту, највишим процентуалном увећању основне плате, критеријумима и мерилима за део плате који се остварује по основу радног учинка, као и о начину обрачуна плате запослених у здравственим установама (сл.гласник рс бр. 100/2011, 63/2012, 101/2012, 46/2013) која препознаје лекара на специјализацији као запосленог лекара коме се у члану 14. детаљније регулише један од елемената за одређивање плате – део плате за радни учинак.
Изузетно од члана 6. ове уредбе, лекару на специјализацији, лекару у кућној нези, лекару специјалисти одговарајуће гране медицине, односно стоматологије, а који не обављају послове изабраног лекара, лекару повратнику са одсуства дужег од шест месеци, лекару почетнику, лекару приправнику, лекару који је засновао радни однос на новом радном месту, проценат увећања основне плате по основу радног учинка не може бити мањи од просека радног учинка лекара у здравственој установи.
Лекару на специјализацији проценат увећања основне плате на основу радног учинка обрачунава се у складу са ставом 1. овог члана и исплаћује се за време трајања специјализације лекара.
Дакле, лекар на специјализацији има право на плату која се састоји од :
1. основне плате
2. процента увећања на основу радног учинка
3. додатака на плату…
Што се тиче међусобног односа закона, колективног уговора, правилника о раду и уговора о раду, Закон о раду предвиђа да колективни уговор и правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом!
Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено. Ако општи акт и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона. Поједине одредбе уговора о раду којима су утврђени неповољнији услови рада од услова утврђених законом и општим актом, односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запосленог – ништаве су.
Сходно свему горе наведеном, молимо да као орган надлежан за надзор над применом прописа у вези рада и радних односа, дате мишљење о начину обрачуна плата лекарима на специјализацији.
У Београду, дана 27.03.2018. године.
ПОСНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА
Синдикат лекара и фармацеута Србије
Председник др Раде Панић
Захтев можете преузети овде:

ЗАХТЕВ – проблем обрачуна плата лекара на специјализацији

 

 

Повезане вести

logo
СИНДИКАТ ЛЕКАРА И ФАРМАЦЕУТА СРБИЈЕ
Београд, Маглајска бр. 32/8
тел: 066/875 37 03 и 011/266 51 71

Е-пошта: sindikatlfs@gmail.com | сајт: www.sindikatlfs.rs

Архива

Назад на врх странице

error: Sadržaj je zaštićen!