autor: Željko Lj. Krstić, sociolog

Termin mobing u našem  društvu  stidljivo se pojavio  sredinom prošle decenije, oko 2004 god. da bi se sa medijskom  eksoniranjem  i donošenjem  Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu ,  posle 2010. počeo   da se sve manje upotrebljava. Ovaj  zakon je pokazao da se ne može primineti u praksi jer uvodi institiut  miritelja – između onog koji maltretira i onog koji je maltretriran. Za šest godina u javnosti nije zabležen niti jedan slučaj u kojem je  rešen mobing. U ovom trenutku, uprkos  javnim  istupima  radnice iz leskovače Jure, vlast   se ponaša kao da zlostavljanja na radu , odnosno mobinga- nema. Ta tišina odgovara moberima ( zlostavljačima na poslu)  da nastave da se drsko i bezobrazno ophode prema svojim  saradnicima. U situaciji, viška radnika, oni koji umeju da maltretiraju svoje kolege su na ceni. Oni znaju  da na suptilaan način radnika oteraju sa posla a da to bude njegov čin.  Uz  to dobro je ako se radnik proglasi tehnološkim viškom i  uzme otpremninu. Jer moberima  ništa nije sveto! Čini se da oni misle da rade ispravno.

Zbog učestalosti  i dugotrajnosti ( u kontinuitetu mobing može trajati i godinama ), ovo zlostavljanje  dovodi do  značajnih promenama u mentalnim, psihosomatskim  i socijalnim funkcijama zlostavljanog. Krajnji cilj mobinga je profesionalna  egzekucija, odnosno gubitak posla- žrtve. Iskusni moberi kada se udruže, mogu fingirati  situaciju, odnosno isprovocirati  žrtvu da napravi neki gaf, zbog čega bi pokrenuli  disciplinski postupak i suspenziju, sa krajnjim ishodom – gubitkom posla. Pri svemu tome  žrtva se godinama spinuje i stigmatizuje, prikazujući se , recimo, kao agresivna osoba. Mobing podseća na situaciju  kada se u fudbalu na jednoj utakmici, najboljem igraču, ne dodaje lopta. Pošto ga njegovi saigrači na taj način bojkotoju, i najbljem igraču će se desiti da počne da pravi greške, a potom da uđe u verbalni sukob sa protivničkim igračem ili sudijom, zbog čega dobije crveni katon i biva izbačen iz igre. To se isto dešavana i žrtvi mobinga. Nju  najpre izoluju na poslu  a potom i na neformalnim susretima van posla ( slavama, svadbama, sahranama.) Time se postiže potpuna socijalna izolacija žrtva , što je i moberu  cilj. Uz  sve to žrtva se ne poziva na sastanke, pa se postavlja i pitanje kompetentnosti  za posao koji obavlja. Tako se od najboljeg stručnjaka pravi autsajder.

KAKO POČINJE MOBING:    Žrtva mobinga se  na svom  poslu  svakodnevno suočava sa nevidljivim  i teškim pritiscima, od strane kolega ili pretpostavljenih. Nju kinje, maltretiraju, ismevaju, opanjkavaju, proganjaju, nalaze  greške u   radu, stvaraju osećaj krivice.  Zbog svega toga ona oseća: ljutnju, bes, nemoć, depresiju. Termin mobing je prihvatio švedski psiholog Hajnc Lojman proučavajući  psihološko nasilje na radnom mestu. U slobodnom prevodu, mobing znači – gomila, rulja, banda, gangsterski ’’sindikat’’, nasrnuti.  U mobingu se razlikuje nekoliko faza njegovog razvoja: Dr, Radojko Praštalo  u svom tekstu :’ Šta je to mobbig’, navodi pet  faza mobbinga, odnosno ‘Pet krugova Danteovog pakla’ kroz koje mora žrtva da prođe:
– Prva faza:
Kao potencijalna osnova mobinga pojavljuje se neriješen konflikt u radnoj organizaciji u kojoj dominira autoritarnost, ( istakao Ž.K .) što u konačnici rezultira poremećajem u ljudskim odnosima. U novije vrijeme mobing se počeo koristiti i kao alat kadrovske politike sa ciljem da se otjeraju neki bolji da bi se na njihovo mjesto doveli gori, a sve sa ciljem “raskadrovljivanja “ i urušavanja institucija, preduzeća i sl.
– Druga faza:
Potisnuta agresija autoritarnih psihopatskih tipova eskalira u psihoteror, pa u vrtlogu spletki, poniženja i prijetnji žrtvi ona gubi svoje profesionalno i ljudsko dostojanstvo.
– Treća faza:
Već obilježena i permanentno zlostavljana osoba postaje “vrećom za udarce” i “ dežurnim krivcem” za sve propuste i neuspjehe rukovodstva i kolektiva, te tako bez svoje volje, mobingovani postaje alibi autoritarnom i nesposobnom rukovodstvu za loše vođenje firme/institucije. ( istakao Ž.K. )
– Četvrta faza:
Žrtva očajnički počinje da se bori za opstanak zbog čega se često pojavljuje i sindrom izgaranja na poslu ( burn out). ( istakao Ž.K. )
– Peta faza:
Žrtve oboljevaju od kroničnih bolesti,( hipertenzije, povišenog pritiska, depresije pr. Ž.K. )  napuštaju posao, traže pomoć psihijatra ili čak posežu za samoubistvom. U nekim situacijam žrtva nakon dugogodišnjeg trpljenja psihoterora, ‘pukne’ na kolegu ili klijenta  i tako napravi kardinalnu grešku, koja je košta OTKAZA.

ŠTA JE MOBIG I KO GA SPROVODI:   Mobing je suptilan  vid maltretiranja zaposlenih, bilo u  državnim  ustanovama ili  privatnim preduzećima. Kao psihološki teror na radnom mestu  uključuje neprijateljsku i nemoralnu  komunikaciju koja je sistematski  usmerena na jednog ili više pojedinaca. Vertikalni mobing se odvija na relaciji  šef – podredjeni , dok za psihičko maltretriranja po  horizontalni su zadužene, kolege. Mobing sprovode moberi, koji  nisu  fizički agresivne osobe. To su pre svega manje  sposobne osobe,  koje  vuku pretežak kompleks  niže vrednosti. One  se osećaju  stalno ugroženim i  prema osobama koje su pametnije i sposobnije usmeravaju patološku ljubomoru. Kao jednini argument koriste psihološki teror , a svoju inferiornost sakrivaju i leče proganjanjem drugih ljudi. Potpuna definicija  mobinga navedena je u novom francuskom zakonodavstvu:’’Mobing je psihičko maltretiranje koje se ponavlja  putem  akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih  uslova , koje mogu uzrokovati  napad i naneti štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu , naštetiti  fizičkom ili mentalnom zdravlju ili kompromitovati  žrtvinu profesionalnu  budućnost’’.  U  našem zakonodavstvu ne postoji  reč mobing, niti maltretiranje / ponižavanje na radnom mestu o kome se  govori u  Velikoj  Britaniji i SAD. Ostale  države  EU prepoznaju  mobing  kao psihološki teror  ili uzmemiravanje.

GDE SE JAVLJA MOBING:    Prirodno mesto i okvir  za  mobing je hijerahija, dok je birokratija idealna za sprovodjenje. Preterana administracija i ‘papirologija’ su ponajbolje  ’’sprave za mučenje’’ koje  se aktiviraju  kroz kontrolu i potčinjavanje ( kriticizam, izolacija, isključivanje). Mobing kao zlonamerna forma socijalnog pritiska uspeva u klimi straha, neznanja, zanemarivanja, ćutanja, negiranja, obmana, neodgovornosti, tolerisanja i čak nagrada.( po sistemu ’’štapa i  šargarepe’’). Počinje tako što se prekida  bilo kakva  komunikacija sa radnikom, oduzima mu se posao  bez ikakvog  obrazloženja ili zatrpava  obavezama koje su ispod njegovih   profesionalnih sposobnosti. U fenomenu  ’punog – stola ’ žrtvi se daje previše radnih obaveza ili sa, pak, ostavlja bez ikakvih zaduženja. – fenomen ‘praznog  stola’, kojim se žrtva, takođe,  iscrpljuje..   KO SU ŽRTVE MOBINGA:   Žrtve mobinga, mogu  biti i mlade osobe koje su  počele da rade,  najproduktivniji- na vrhuncu karijere ali i  oni  iskusni – čija je karijera na zalasku. Većini žrtava je zajedničko da imaju višak kvaliteta, energije i talenta. Žrtve mobinga  su ’’gurnute’’ u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti odbrane, u kojoj se zadržavaju stalnim mobing aktivnostima. Ove aktivnosti  se dogadjaju  ustaljenim redosledom i učestalošću, jednom nedeljno, i tokom dužeg perioda, najmanje šest meseci. Postoje totalne ustanove, kao što su zatvori, vojska, milicija gde žrtve mogu biti izložene mobingu godinama. Žrtve mobinga su vema snažne, inteligentne, visoko obrazovane i neobično privlačne  osobe, koje time iritiraju okolinu.    Osoba  koja je izabrana za žrtvu  stalno se kritikuje i optužuje za propuste koji se objektivno nisu dogodili, isključuje iz socijalnih aktivnosti ( proslave preduzeće, slave ili svadbe kolega, pa i sahrane) ili bez objašnjenja  rasporedjuje  na neadekvatno radno mesto. ( u arhivu, neki magacin). Što dalje od rukovodilaca i njihove upravne zgrade!!!!. Meta mobinga se ismeva na račun govora, hoda, odevanja, privatnog života, političkog opredeljenja, pola, rase..Kao epilog nastupaju  psihičke krize koje  variraju od  anksioznosti,depresije, plača, pa sve do  apatije i emocionalne tuposti. Kod nas  je vremenom mobing  postao  sinonim za seksualno  uznemiravanje koleginica na poslu, obično od strane šefova. Međutim, mobing ima mnogo veće i šire značenje i  predstavlja kontinuiran,  sistematski i  planski psihoteror koji se sprovodi  uglavnom na jednu osobu.

Razrešenje   vertikalnog mobinga, na relaciji šef- podredjeni.: U svojoj  knjizi ’’Emocije’’ dr. Zoran Milivojević  predlaže  tri mogućnosti adaptacije na šefa koji ne pruža razumevanje. ’’Prva  mogućnost je da osoba preduzme one akcije koje će uticati da šef promeni svoje ponašanje prema njoj. Efikasno ponašanje može biti  ignorisanje, duhovitost, izbegavanje, isticanje pozitivnih aspekata druge osobe, Traženje pomoći trećeg lica (psihologa, advokata..) Druga mogućnost je da osoba napusti problematičnu situaciju, bilo da da otkaz ili promeni  radno mesto unutar iste radne organizacije. Treća mogućnost je da osoba ostane u stimulasnoj situaciji , ali da promeni način na koji doživljava šefova proganjanja. To znači da je potrebno da promeni značenje i /ili značaj koji im prepisuje. Osoba koja primenjuje ovaj izbor počinje da prihvata šefa takvog kakav je i da shvata njegovo ponašanje kao njegov sopstveni problem’’.

Razrešenje horizantolnog mobinga na relaciji pojedinac – kolege:Radno vreme traje prilično dugo, a vi hteli i li ne trpite  ponekad iživljavanja pojedinih kolega koji su možda ispod vašeg nivoa. Verujte da niste usamljeni !. Gde god da se okrenete postoje odredjene persone koje uživaju ugled i ako ga ne zaslužuju i zaštićeni su kao beli medvedi na radnom mestu za koje i nemaju potrebnu klasifikaciju. Nepravda vas dovodi do napetosti -’ ludila’.  Bečki psiholog  Julija Umek predlaže razrešenje situacije. Zbog nepravde koju vam nanose  drugi  i osećaja da će te eksplosirati, možete da besnite i da skačete, uz posledicu  da sami sebi nanesete štetu gubljenjem posla, uvredom drugih. Što je destruktivno. Bolja, konstruktivna varijanta je da energiju  besa  iskoristite da suzbije uzrok besa. Jednostavno  ignorišite one koji vas na bilo koji način iritiraju. Tretirajte ih kao komad nameštaja. Ispratite podmukle komentare osmehom. Držite do sebe, i ne dozvolite da se zbog  pojedinih ’’mediokriteta’’  i sitnih duša nervirate. Oni su klasični vampiri  pozitivne energije. Iscede vas kao limun  pa likuju posle toga.

Pokojni profesor socijalne patologije dr. Petar Opalić svojevremeno je predlagao da je: ” Najefikasniji način da se žrtva odbrani jeste da se javno suprostavi. Ona mora pred velikom grupom kolega argumentovano da objasni moberu kakva joj se nepravda dešava. Na taj način stvoriće izuzetno jak pritisak na progonitelja, koji će najverovatnije posle toga odustati. Mober u većini slučajeva tada počinje da shvata šta radi i polako se koriguje. Međutim, ako i to ne uspe, žrtva može da se obrati sudu – objašnjava prof. dr Opalić.  Žrtva  svom progonitelju treba da se obrati asertivno a ne vikom ili sa strahom.

Pokušaj  žrtve da institucionalno dokaže  da je zlostavljana ili mobingovana, podesća  na kretanje oko neke velike  zgrade, gde se iza svakog njenog ćoška krije neka prepreka, a zlostavljani  na kraju  svega  stiže na početak , odakle je i pošao.