Pismo lekarima i zdravstvenim stručnjacima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19

Poštovane koleginice i kolege,
Vama, koji obavljate važnu ulogu u zdravstvenom informisanju, hitnoj organizaciji zdravstva i očuvanju zdravlja ljudi u Srbiji tokom epidemije izazvane virusom COVID-19, imam potrebu da se obratim i zatražim da što pre promenite dosadašnji način komunikacije prema javnosti i prema struci.

Vaše obraćanje i ponašanje (31. 03. 2020. tokom konferencije za novinare
povodom epidemiološke situacije COVID-19 u Srbiji) je neposredni povod za ovo moje pismo. Taj trenutak je bio vrhunac neetičnog, nestručnog, neadekvatnog i štetnog komuniciranja zvaničnika Srbije tokom dosadašnje teške epidemiološke situacije. Naime, tada ste uskratili javnosti, svima nama, pravo na važne zdravstvene informacije, uskrativši
pravo na novinarska pitanja i vaše odgovore na ista.

Ljudi u Srbiji imaju pravo da saznaju odgovore na sva pitanja koja se tiču zdravlja i organizacije zdravstva, a vi ste dužni da odgovarate, informišete i zdravstveno edukujete ljude. Nedopustivo je da, tokom obraćanja, optužujete ljude naše zemlje za neodgovorno ponašanje; te da, nakon toga, dramatično svo troje, kao po unapred osmišljenoj koreografiji, napustite konferenciju za novinare. To nije način na koji se lekari obraćaju i ponašaju prema ljudima koje leče i prema svojim kolegama.

Ovo nije napad, ovo je ukazivanje na propuste i insistiranje da se oni
isprave. Najveća mana našeg, zdravstvenog esnafa su prećutkivanje greški i osuđivanje onoga ko ukaže na iste. Ukazivanje na greške nije napad, nego poziv da se one isprave. Ovo je zdravstvena intervencija u cilju očuvanja psiho-fizičkog zdravlja svih ljudi u Srbiji u vreme epidemije.

Uverenja i izjave, od strane nas lekara i zdravstvenih radnika, da je naš narod, koji ,,se okuplja i ne poštuje mere’’ kriv za buktanje epidemije i opterećenje našeg zdravstvenog sistema su neistinite i veoma opasne. Takođe, upiranje prsta na narodnu neodgovornost, kao i navijanje da se uvedu još strožije mere kako bi se narod ,,kaznio” zbog iste – je veoma štetno. To su neistinite tvrdnje koje ponavljaju političari, u pokušaju da skrenu pažnju sa sopstvene (ne)odgovornosti. To ne sme biti način na koji se lekari i zdravstveni radnici obraćaju ljudima koje leče i pokušavaju da zaštite od bolesti.

Podsećam da od načina komunikacije, nas, zdravstvenih radnika direktno zavisi zdravlje ljudi u našoj zemlji. Zdravlje na naša usta izlazi!

Opasnosti od optuživanja građana za tok epidemije Covid19 i uskraćivanja istinitih zdravstvenih informacija leže u sledećem:

1.Takve izjave su neistinite, a laž stvara prostor za greške i manipulacije. Laž udaljava od istine. Istinito sagledavanje prave situacije jedino može dovesti do pomoći i adekvatnih rešenja.

2.Opasno je da između zdravstvene struke i naroda postoje optužbe. Optuživanje stanovnika naše zemlje ometa razumevanje. Stvara otpor i bes u ljudima koje treba da zaštitimo i lečimo. Povećava strah i paniku. Navedene, štetne emocije, ometaju racionalno razmišljanje i rasuđivanje, samim tim dovode do štetnih ponašanja. Preterano zastrašeni, besni i ljuti ljudi: ne veruje struci, ne slušaju i ne sprovode mere prevencije; ili ih sprovode nakaradno; ili prećutkuju važne epidemiološke i kliničke informacije lekarima i medicinskim tehničarima.

3.Na to sve, preterani strah, panika i bes dokazano pogoršavaju psiho-fizičko zdravlje ljudi: povećava se krvni pritisak, skaču otkucaji srca, skraćuje se dah, povećava se anksiznost, depresivnost, zloupotreba alkohola i narkotika, raste nasilje… Raste rizik od nastanka novih ili pogoršanja već postojećih zdravstvenih problema. Ovim, dodatno, zdravstvena situacija u našoj zemlji postaje lošija.

4.Uskraćivanje blagovremenog i istinitog informisanja struke i javnosti dovodi do nepripremljenosti i povećava stradanje nas zdravstvenih radnika, naših porodica i ljudi koje lečimo.

5.Vaša obraćanja slušaju zaposleni u zdravstvu, te na osnovu njih formiraju svoja mišljenja i usmeravaju svoja ponašanja. Ukoliko uskraćujete istinu i ukoliko optužujete kolege, većina će reagovati isto kao i ostatak naroda (besom, panikom, strahom, otporom, povlačenjem).

Apelujem da sve ovo imate na umu kada se obraćate ljudima. Tim povodom, podelila bih sa vama nekoliko stručnih predloga u cilju postizanja većeg razumevanja i komplijantnosti:

1.Ponašajte se tokom obraćanja na konferencijama kao da pričate sa ljudima u vašoj ordinaciji: strpljivo, nežno, saosećajno, jasno, smireno, detaljno, razgovetno i iskreno.

2.Izgovarajte medicinske istinite, medicinski utemeljene i održive rečenice. Imajte na umu da vas slušaju i kolege.

3.Odgovarajte direktno i precizno na postavljena pitanja, čak i na ona koja vam nisu prijatna. Izbegavanjem direktnog odgovora doprinosi se porastu nepoverenja kod slušalaca.

4.Ako nešto ne znate, recite otvoreno da ne znate. Nije sramota, ljudi ste.

5.Potrudite se da za sledeće obraćanje saznate, to što niste znali, i da saopštite ljudima.

6.Ponavljajte strpljivo najvažnije mere iz dana u dan, narodskim jezikom. Objašnjavajte detaljno zašto su te mere važne i šta ćemo uz pomoć njih dobro postići.

7.Održavajte fokus na pozitivnim ishodima mera, ukoliko ih se budemo pridržavali.

8.Predlažem da sledeću misao imate u glavi, dok obavljate funkciju na kojoj ste: u prvoj liniji borbe za očuvanje zdravlja i smanjenje broja teških oblika infekcije se nalazimo svi mi, gradjani ove zemlje, a ne samo vi. Svi mi podnosimo naš deo tereta i odricanja u ovoj, najvažnijoj od svih misija.

Ostanite zdravi.
S poštovanjem,
Dr Milica Ristić, psihijatar, psihoterapeut