Преузето са сајта radnik.rs: http://radnik.rs/2019/06/javni-konkurs-za-posao-u-bolnici-a-odluku-o-izboru-donosi-direktor/
Аутор: Екипа сајта Радник

Директор здравствене установе може, у складу са прописима који уређују расписивање конкурса у здравственим установама, да одлучи о томе који кандидат ће добити посао без јасне процедуре селекције кандидата.

Тако је одлуком в.д. директора посао психолога у Специјалној болници за психијатријске болести Ковин на јавном конкурсу добила, између 12 кандидата који су испуњавали услове конкурса, Олга Стојаков Брадањи, која је у сродству са председником Скупштине општине Ковин Зораном Брадањи који је члан Српске напредне странке.

„Конкурс је завршен, одлуку доноси директор“

Радник.рс добио је анонимну пријаву да је Специјална болница за психијатријске болести у Ковину на сумњив начин спровела јавни конкурс за радно место психолога у тој установи.

Оглас за ово радно место објављен је публикацији Националне службе за запошљавање 24. априла ове године, а услови наведени у конкурсу су високо образовање на студијама другог степена, односно мастер академске студије (по пропису који уређује високо образовање од 2005. године) или високо образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године (по пропису који уређује високо образовање до 2005. године).

Према одлуци о избору кандидата достављеној порталу Радник.рс, посао психолога у Специјалној болници добиле су две кандидаткиње. Једна од њих је Олга Стојаков Брадањи, према наводима из пријаве, снаја председника Скупштине општине Ковин.

У образложењу одлуке није наведено на основу којих критеријума су одабрани кандидати за радна места у болници, већ само да су конкурси расписани.

„Јавни оглас је завршен, те решавајући по истом, донео сам Одлуку као у изреци“, пише на крају образложења одлуке о избору кандидата, а документ потписује вршилац дужности директора болнице Невен Жикић.

Радник.рс упутио је питања Специјалној болници за психијатријске болести Ковин у вези са споменутим конкурсом, између осталог, колико кандидата је испуњавало услове конкурса и на који начин је извршен одабир кандидата.

„Укупно 12 кандидата је конкурисало за радно место психолога. Сви кандидати су испуњавали услове конкурса“, пише у одговору представника болнице.

Међутим, у даљем одговору није наведено шта су били даљи критеријуми за избор психолога у болници (будући да су сви кандидати испуњавали услове из конкурса), већ у одговору пише да је о избору кандидата „у складу са својим законским овлашћењима одлуку донео в.д. директора Специјалне болнице“.

На додатна питања да ли су спроведени усмени разговори са пријављеним кандидатима, као и да ли су челници Општине Ковин имали утицај на одлуку директора болнице да одабере кандидаткињу Брадањи, Радник.рс није добио одговор.

Радник.рс је контактирао и Зорана Брадањија који је потврдио да је у сродству са Олгом Стојаков Брадањи. Према његовим наводима, из Општине Ковин нису утицали на избор кандидата за посао у болници. Иначе, Зоран Брадањи је био други кандидат на изборној листи Александар Вучић – Брже, јаче, боље коју је поднела Српска напредна странка за локалне изборе у Ковину 2017. године.

Конкурс за посао у здравственој установи – неуређено питање

Конкурс за посао у ковинској болници спроведен је, како из Специјалне болнице наводе у одговору, у складу са одредбама Посебног колективног уговора за здравствене установе (из 2018. године) који су потписали Влада Србије и репрезентативни синдикати у здравству.

У овом колективном уговору утврђен је само садржај огласа за посао и минимални рок за пријаву кандидата, а није наведено чак ни где се оглас објављује.

Такође пише да кандидати који су се јавили на оглас „могу бити позвани на разговор ради пружања додатних података који могу бити важни за одлуку о пријему“, али, како се може закључити, овај усмени разговор није обавезан.

Директор, како се наводи, „претходно може прибавити мишљење руководиоца радне јединице у којој ће кандидат по пријему радити“, што такође сугерише да је прибављање овог мишљења само опција.

„О избору кандидата одлучује директор“, пише такође у колективном уговору.

Да је расписивање конкурса уређено тако да директор здравствене установе има дискреционо право да бира кандидате, потврђује и Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.

„Када се запошљава неко, требало би да се оформи комисија од три члана, а та три члана би требало да имају исти степен стручне спреме као кандидати или виши. Такође, требало би да буде три до шест месеци пробног рада, а након тога комисија би дала своје мишљење и она гарантује за тог запосленог. Међутим, у пракси све је уређено у последњих седам година тако да директор здравствене установе има апсолутно право да одлучује о кандидатима као да је здравствену установу добио у наслеђе“, наводи Панић.

Панић каже да памти један конкурс, у здравственој установи у Ваљеву, где је директор прописао детаљне услове за избор кандидата, као што су време студирања, просек оцена на студијама, време чекања „на бироу за незапослене“ итд.

„На основу тога може да се врши нека селекција и прави ранг листа, али то не одговара политичарима и онима који хоће да запошљавају преко везе“, наводи он.

Из Министарства државне управе и локалне самоупаве за Радник.рс наводе да се у здравственим установама још увек не примењује Закон о запосленима у јавним службама којим је расписивање конкурса детаљно регулисано, већ Закон о здравственој заштити.

Међутим, Законом о здравственој заштити су регулисани само конкурси за избор директора здравствене установе, а конкурси за остала радна места у закону спомињу се у једној реченици – „Пријем у радни однос у здравственој установи у јавној својини, спроводи се на основу јавног огласа, у коме су истакнути услови које кандидат мора да испуни и начин вршења избора кандидата“.

Министарство здравља није одговорило на питања Радник.рс да ли се конкурси за попуњавање радних места у здравственим установама спроводе у складу са колективним уговором и да ли директор здравствене установе може да доноси одлуку о избору кандидата за посао, како је Посебним колективним уговором утврђено.

Овај чланак написан је у оквиру пројекта “Извештавање о кршењима радних права у сарадњи са радницима” који се реализије уз подршку Међународног центра Олоф Палме. Ставови изнети у овом тексту не одражавају ставове Међународног центра Олоф Палме. Одговорност за информације и ставове изражене у тексту је у потпуности на аутору текста. Преношење текста је дозвољено уз навођење извора Радник.рс.